Da li je u pitanju slučajnost ili planirana naprdnjačka pljačka putem Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. ocenite sami na primeru najjednostavnijeg izvršnog postupka, izvršenja na osnovu izvršne isprave plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika na računu kod banke i prenosom na račun izvršnog poverioca.

Pretpostavimo da novčano potraživanje za naplatu iznosi 142,500.00 dinara.

Po ranijem zakonu sud je DONOSIO rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave (stavio odgovarajući štambilj na primerke predloga za izvršenje koje je sudu podneo advokat (najčešće) u 4 primerka) i SPROVODIO putem NBS – Prinudne naplate u Kragujevcu. Za sudsku kontrolu, 4 otiska štambilja i 3 preporučene pošiljke za dostavljanje izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i Prinudnoj naplati u Kragujevcu, SUD je naplatio sudsku taksu u iznosu od 12,630.00 dinara (8.86% od glavnice kao taksene osnovice). Propisana nagrada advokatu za pribavljanje potvrde izvršnosti, sastavljanje predloga za izvršenje i materijalne i poštanske troškove iznosi 7,200.00 dinara. Od izvršnog dužnika su se, pored napred navedene glavnice, naplaćivali i troškovi izvršnog postupka u iznosu od UKUPNO 19,830.00 dinara (13.91% od glavnice). Istog dana kada NBS PN u Kragujevcu primi rešenje suda izvršenje je bilo i sprovedeno.

Po pomenutom novom zakonu sud takođe DONOSI rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave. Za svoj „rad“ sud naplaćuje samo TREĆINU propisane sudske takse od one koju je naplaćivao po ranijem zakonu. Ona danas iznosi 4,210.00 dinara. Sud naplaćuje umanjenu sudsku taksu zato što on po novom zakonu ne sprovodi izvršenje koje se sastojalo u napred opisanom DOSTAVLJANJU rešenja o izvršenju Prinudnoj naplati u Kragujevcu koja je FAKTIČKI sprovodila izvršenje, kao što ga i danas ona sprovodi. Efekat ovog zakona je SMANJENJE budžetskih prihoda za 8,420.00 dinara. Ušteda je MINIMALNA, u tome što sud ne vrši dostavljanje na 3 adrese – već na jednu: javnom izvršitelju koji će „sprovesti“ izvršenje. Dakle, oštećen je budžet za 8,420.00 dinara, dok je sud (budžet) uštedeo 118 dinara (2 pisma manje).

Međutim, negativni efekti novog zakona nisu samo u tome da država gubi ogroman novac, već se izvršni postupak znatno usporava i izvršni dužnik neprimereno i nepotrebno finansijski opterećuje.

Umesto da danom dostavljanja rešenja izvršenje bude i sprovedeno, po novom zakonu javni izvršitelj zavodi kod sebe od suda primljen izvršni predmet. Posle zavođenja predmeta sastavlja šablonski zaključak kojim nalaže izvršnom poveriocu da mu plati PREDUJAM troškova izvršnog postupka u određenom roku i u pozamašnom iznosu (najmanje dvostruko većem od propisane advokatske nagrade i tri puta većem od već naplaćene sudske takse), pod pretnjom obustave izvršenja ako plaćanje predujma blagovremeno ne usledi. I, umesto da je izvršenje već sprovedeno tek tada počinje maltretiranje izvršnog poverioca i „čerupanje“ izvršnog dužnika nepotrebnim izdacima. Izvršni poverilac MORA da ima novca ukoliko želi da naplati svoje potraživanje. Uz svoj zaključak o predujmu javni izvršitelj kao priloge izvršnom poveriocu dostavlja sudsko rešenje i upozorenje za plaćanje sudske takse. Izvršni poverilac javnom izvršitelju dostavlja dokaz da je predujam u iznosu od 13,320.00 dinara platio (prihod javnog izvršitelja je više od 3 puta veći od prihoda suda). Tek tada javni izvršitelj dostavlja sudsko rešenje Prinudnoj naplati u Kragujevcu. Prinudna naplata u Kragujevcu za 15-tak dana ili duže (ranije je to činila istog dana) sprovede sudsko rešenje, izvršni poverilac se namiruje za glavnicu (ako ima sreće da račun izvršnog dužnika nije blokiran) i za troškove izvršnog postupka nastale samo pred sudom, u slučaju napred navedene glavnice u iznosu od 11,420.00 dinara troškova (4,210.00 dinara plaćene sudske takse i 7,200.00 dinara za advokatsku pravnu pomoć).

Izvršni poverilac još nije u celosti namiren. Ostao je nenaplaćen PREDUJAM u iznosu od 13,320.00 dinara. Umesto da je i za taj izdatak izvršnog poverioca izvršitelj „sproveo“ izvršenje on donosi zaključak kojim OPET obavezuje izvršnog poverioca da javnom izvršitelju plati naknadu za USPEŠNOST „sprovođenja“ izvršenja (koje je faktički sprovela NBS PN u Kragujevcu) u propisanom iznosu od 10,705.96 dinara. Kada i ako izvršni poverilac plati i naknadu za USPEŠNOST ima šanse da naplati i izdatak za PREDUJAM, odnosno 24,025.96 dinara samo ako se ispune dva uslova: a) da podnese poseban zahtev javnom izvršitelju za naknadu troškova izvršnog postupka (za šta mu treba advokatska pravna pomoć), i b) da izvršni dužnik ima još uvek novca na računu na kojem je već plenidba sprovedena. Javni izvršitelj tada odlučuje o podnetom zahtevu, donosi rešenje o troškovima, obavezuje izvršnog dužnika da ih naknadi izvršnom poveriocu u roku od 8 dana uz pretnju prinudnog izvršenja. Ukoliko izvršni dužnik nije „ispraznio“ svoj račun izvršni poverilac ima šanse da vrati ono što je javnom izvršitelju platio ime predujma i uspešnosti, što je ukupno 16.86% od glavnice. Jedino što je ovde sigurno je da će javni izvršitelj za dostavljanje zaraditi 24,025.96 dinara (za sastav dva šablona kojima zahteva da se njemu izvrše dva zasebna plaćanja), a nije sigurno da će izvršni poverilac naplatiti ono što je platio javnom izvršitelju. Po novom zakonu troškovi izvršnog postupka na istu glavnicu od 142,500.00 dinara iznose: 11,210.00 dinara odmerenih rešenjem suda i 30,025.96 dinara odmerenih aktima javnog izvršitelja, ukupno 41,235.96 dinara! To je 28.9% od glavnice, dok su po ranijem zakonu troškovi izvršenja iznosili 13.91% na istu glavnicu u iznosu od 142,500.00 dinara.

Na ovim primerima obračuna troškova izvršenja po ranijem i novom ZIO može se osnovano zaključiti:

– da je po novom zakonu opterećenje izvršnog dužnika više nego DVOSTRUKO veće;
– da je izvršenje pomenutim sredstvom znatno usporeno;
– da je prihod budžeta smanjen TRI puta;
– da su sud (budžet) i advokat učestvovali u troškovima u iznosu od ukupno 17,410.00 dinara;
– da je javni izvršitelj ostvario prihod od 24,025.96 dinara;
– da je prihod javnog izvršitelja (za najednostavnije poslove dostavljanja pisama i sastav 3 šablona od kojih dva služe da sebi ostvari prihod) za 50% veći od prihoda koji zbirno ostvare sud (budžet) i advokat kao pružalac pravne pomoći, i
– da sud (budžet) i izvršni dužnici finansiraju javne izvršitelje.

Na kraju pitam: da li su nadležni iz izvršne i zakonodavne vlasti normalni?

Adv. Nikola Kosanović
16.09.2017.

Vučić-Đurđevićev notarluk

Jesen, 2014.

GRAĐANI NISU SASVIM „ČITAVI“

Ne znam da li je ovo ružan san ili još ružnija java. Na jednoj od 89 televizija na kojima se redovno pojavljuje, ne tako davno, premijer dade izjavu:

„Razmotriću preporuku Agencije za borbu protiv korupcije (za razrešenje ministra Selakovića) do 2016. godine, a ako stignem i ranije. U svakom slučaju sačekaću da naši SNS notari napune džepove sa nekoliko desetina miliona evra. Smatram da nije u redu da neki od naših SNS notara za mesec dana „zaradi“ 180.000 €, a neki od njih sitniš od samo 50.000 €. SNS notari su to, bre!

Zato smo morali smanjiti plate, ali i penzije iako su penzije stečena prava, zato što smo SNS notarima letos po hitnom postupku propisali naprdnjačka „stečena prava“ u iznosu od oko 3.6 milijardi dinara godišnje, samo iz budžeta i još toliko iz drugih raspoloživih izvora.

Posle rupe u budžetu koju ostaviše žuti to nije bilo lako, ali smo mukotrpnim razmišljanjem uspeli da nađemo rešenje za SNS notare. Morali smo novac da otmemo od sudova. Nije bilo pošteno da službenik sudske overe plaćen bruto 50,000 dinara mesečno lupanjem pečata zaradi za budžet od nekoliko miliona do nekoliko desetina miliona mesečno i „dere“ građane i privredu. Zato smo „presekli“ pljačkanje građana i privrede i sav taj budžetski novac (prihod od sudske takse za overu) usmerili u razvoj naša 94 SNS notara koji će zaposliti naše aparatčike kao zamenike, pomoćnike, pripravnike i administrativno osoblje i smanjiti nezaposlenost u Republici Srbiji.

Iako su to sve naši ljudi, narodnim poslanicima smo prećutali činjenicu da će Zakon o JB smanjiti budžetske prihode za oko 3.6 milijardi dinara godišnje. Napisasmo u obrazloženju predloga zakona neistinu da za sprovođenje zakona nisu neophodna posebna budžetska sredstva, iako smo znali da će nastati „rupa“ u budžetu u napred spomenutom iznosu, uvereni da naši iz bojlera Tiki-250 ništa ne smeju da pitaju i da ovi iz opozicije to neće ni primetiti jer i ne znaju šta su sudske takse.

Letos smo bili vredni (jedva da smo se odmarali mesec dana). Kroz Nikolicinu tarifu smo našim SNS notarima omogućili još onoliko prihoda koliko im dadosmo iz budžeta. Znajući koliko su alavi ograničili smo nagradu u tarifi tako da SNS notar ne može da naplati više od 720,000 dinara za posao u trajanju od 5 minuta. Sama tarifa, iako darežljivija od tarife notara u Nemačkoj, nije bila dovoljna i zato smo oteli advokatima oko 50% poslova pravne pomoći, iako je to protivno članu 67. Ustava (narod i ne zna šta je Ustav, a kamoli šta u njemu piše, osim desetak hiljada advokata koji to pominju). Za sada advokatima sav posao nismo mogli oduzeti, iako se ozbiljno radilo na tome. Razmišljamo da kasnije izmenimo zakon i uvedemo SNS AKS.

Uzeli smo i građanima i privredi malo od poslovne sposobnosti. Građanima koji ionako nisu sasvim čitavi (čim su za nas glasali), a ostalima koji za nas nisu glasali baš u inat (ne mogu nam ništa). Čak smo mnogo pomogli privredi, bankama, lokalnim samoupravama i pravobraniocima na svim nivoima. Više ne moraju da se muče sa sastavljanjem ugovora i isprava vezanih za raspolaganje nepokretnostima. Potrebno je samo da spreme pare i neophodnu dokumentaciju i ugovor ili ispravu sastaviće im, korišćenjem šablona sa obaveznim crticama koje smo prepisali od pametnijih i u tu svrhu obezbedili, neko od članova političko-notarske mafije koju smo uspešno organizovali u cilju razvoja visoke korupcije u Srbiji (tu smo u ozbiljnom zaostatku jer tako nešto u Srbiji prema ocenama našeg tužilaštva ne postoji), postupivši u svemu u skladu sa tačkom 35 iz Izveštaja GREKO o stanju korupcije u Srbiji. Uspeli smo napornim radom da iznos od 3.6 milijardi dinara budžetskog novca dupliramo oduzimanjem većeg dela posla advokatima i zabranom građanima i privredi da sami sastavljaju isprave i ugovore. Tih oko 7 milijardi dinara godišnje je, uzimajući u obzir naše finansijske prilike, objektivno sitniš za Nikolicine drugare, saradnike, poznanike i ponekog prijatelja sa strane – jednom rečju naše SNS-OVCE, ako uzmemo u obzir radost naša 94 notara i osmehe na njihovim licima dok svakog petka broje pare građana i privrede koje su mukotrpnim radom zaradili i smišljaju planove za trošenje novca koji smo im obezbedili (mislili smo i na stranačku infrastrukturu da ne prođemo kao žuti).

Da ste na mom mestu vi biste im obezbedili i više. Ja više nisam mogao. Jedino da ukinem penzije. Međutim, to nam nije u planu za 2014. godinu. Možda i tome pribegnemo već 2015. godine, ukoliko naša 94 SNS notara (prva naprdnjačka liga notaroša Srbije) ne zarade svaki po 3-4 miliona evra. Jer, tako smo u mogućnosti (redovno naručujemo i plaćamo istraživanja našeg rejtinga – trenutno bi za nas glasalo 123% upisanih u birački spisak)“.

Kako sam postao sudija

„Kako sam postao sudija“ naslov je mog (nenapisanog) romana o borbi sa komunistima u čije sam redove i sam bio zalutao (bilo nas je, kažu, ako ne lažu, dva miliona). To je vreme sedamdesetih godina prošlog veka kada sam već bio naučio šta je VLADAVINA PRAVA i odlučio da se za ostvarenje ovog principa (ideala, tačnije rečeno) borim.

Na jednom omladinskom sastanku, u prisustvu drugova iz rukovodstva PK SSOV (M. Isakov, J. Baba) prvi komunista opštine (E. Petrović) reče za mene da sam „nezdrav“ sa svojim shvatanjem, ma šta mu to značilo. Nisam to držao za uvredljivo, ali tom prilikom iznete neistine o mom ocu (prvi komunista među jednakima u opštini je pobrkao ličnosti iz vremena kada beše prvi opštinski pandur) smatrao sam za uvredu i klevetu.
Kao student prava (uz rad) odlučih se za „vežbu“ iz krivičnog (procesnog i materijalnog) prava i nadležnom opštinskom sudu ubrzo podnesem privatnu krivičnu tužbu protiv najmoćnijeg čoveka u opštini.

Opštinski sud u našem gradu se izuzeo i predmet u nadležnost dobija Opštinski sud u Novom Sadu. Sudija pojedinac (J. Vereš) ispitao je okrivljenog (baš mi je bilo milo da ga vidim na optuženičkoj klupi i sasvim dovoljno kao satisfakcija), saslušao mene kao privatnog tužioca, izveo predložene dokaze i po završenom glavnom pretresu na kojem sam dokazao da je okrivljeni izvršio krivična dela koja ovom na teret stavih privatnom tužbom – izriče oslobađajuću presudu. Za mene očekivani ishod. Naravno, podnosim žalbu višem sudu. Ovaj žalbu odbija i potvrđuje oslobađajuću presudu. Takođe, za mene očekivani ishod, budući da je u pitanju okrivljeni „beli medved“.

Uporan u borbi za vladavinu prava obraćam se vanrednim pravnim lekom najvišem sudu najboljeg pravosuđa u tadašnjoj SFRJ – Vrhovnom sudu Vojvodine, očekujući odbijajuću odluku čije obrazloženje me je zapravo interesovalo. Neočekivano, moj vanredni pravni lek je uvažen i ovaj najviši vojvođanski sud, budući da nije mogao po zakonu da preinači pravnosnažno izrečenu oslobađajuću presudu, konstatuje da je povređen krivični zakon na moju štetu kao privatnog tużioca. A nije morao, zar ne?

Opisani slučaj je uticao na dalji moj život. Odlučio sam da postanem sudija, pa i da je tačna ocena napred pomenutog političkog moćnika da sam „nezdrav“ sa svojim shvatanjem. Podneo sam prijavu na prvi konkurs. Na tom putu na 5 mesta (politička i skupštinska tela) „beli medved“ je uticao da ne budem predložen za sudiju, premda sam bio najbolji kandidat prema uslovima za izbor sudije. Po zakonu je predlagač bila Komisija za izbor i imenovanja u kojoj je „beli medved“ bio najuticajniji predstavnik politike (komunista).

I tako, predložiše oni (komunisti) i skupština izabra za sudiju (D. Tucakov). Razmotrih, uz kafu i kiselu vodu, u kancelariji sekretara skupštine opštine (I. Botka) konkursni materijal (nereizabrane sudije 2009. godine nisu dobile ni odluku, a kamoli kafu i kiselu). Utvrdivši da je izabran kandidat od kojeg sam bolji, pokrećem upravni spor kod Višeg suda u Novom Sadu i uspevam da posle nekoliko meseci ishodujem sudsku odluku kojom se poništava izbor D.T. za sudiju. Posle toga sledi moja dalja borba koja je okončana mojim izborom za sudiju. O tome će u mom „romanu“ biti reči.

Pomenuta sudska odluka je tada bila ZNAČAJNA kao PRVA sudska odluka kojom SUDSKA VLAST poništava odluku o izboru SUDIJE. Nažalost, do danas je ostala i JEDINA (koliko je meni poznato). U velikoj državi SFRJ, manjoj SRJ-SCG i maloj Srbiji od tada do danas nije se dogodilo da bilo koja odluka skupštine o izboru sudije bude poništena odlukom SUDSKE vlasti.

Ustavni sud je vratio nereizabrane sudije i tużioce, poništio odluke o NEIZBORU („nezdravom“), ali su svi koji su nezakonito IZABRANI i danas na funkcijama. Te odluke o IZBORU ni Ustavni sud nije smeo da poništi, iako i sam zna da je izabran veliki broj sudija i nezakonito i potpuno nezasluženo (zato što nisu izabrani od izabranih bolji kandidati). A nisu izabrani samo zato što nisu imali političke i druge veze, ili „sreću“ da im je Nata Mesarović mama pa da i njih, kao sina joj Vladmira, dvostruko unapređenog zloupotrebom položaja – makar izabere na stalnu sudijsku funkciju na koju su već bili izabrani, odnosno za „privremenog“ sudiju na tri godine (mnogo sudija za prekršaje sa višedecenijskim iskustvom nije izabrano).

Dakle, vladavina prava je u Srbiji i posle 33 godine samo ideal (nedostižan).

P.S. Tekst objavih na tviteru 24.02.2013.

Razvoj visoke korupcije u Srbiji i notarijat

Advokati se vratiše u sudnice 26.01.2015. godine nakon protesta i delimične obustave rada advokata koja je na području AKB započela 10.09.2014. a na teritoriji cele Srbije 17.09.2014. godine po odluci Skupštine AKS od 13.09.2014. godine. Učiniše to nakon što su 23.01.2015. godine stupile na snagu izmene i dopune spornog „seta zakona“ koje je advokatura izdejstvovala, a naprdnjačka bahata vlast donela po hitnom postupku.

Advokatura je primorala bahatu naprdnjačku vlast da vrati građanima i pravnim licima potpunu poslovnu sposobnost koju su imali na dan 31.08.2014. godine, dan pre stupanja na snagu „seta“ naprdnjačkih zakona kojima je ona bila svima u Srbiji delimično oduzeta, naprdnjačkih zakona koji su imali za cilj enormnu pljačku budžeta, građana i privrede Republike Srbije kroz „tranziciju“ budžetskog i novca građana i privrede u privatne džepove članova notarske mafije i naprdnjačke stranke.

Uspela je advokatura i da smanji štetu koju naprdnjačka notarska mafija nanosi Srbiji. Prvo je primorala naprdnjačku vlast da početkom novembra 2014. godine izmeni zakon upotrebljen kao alat za napred opisanu pljačku tako što se ovim „alatom“ propisuje da notaroši 30% plena (u vidu „nagrade“ koju im naprdnjaci propisaše u enormnim iznosima, do 600000 din. bez PDV) uplaćuju u korist budžeta Republike Srbije. Ostala je kod zahteva da se smeni ministar pravde Nikola Selaković. Zaključivši da ovaj naprdnjački aparatčik nije vredan (možda bi ga zamenio još gori naprdnjak) štete koju trpe građani, sudovi i advokatura – prekinuše obustavu rada.

Advokatura je pretrpela materijalnu štetu od najmanje 30 miliona € u vidu izgubljenih prihoda 8500 advokata i oko 2500 advokatskih pripravnika. Uspela je samo to da primora vlast da obaveze advokata – paušalaca za 2014. godinu, nezakonito i neosnovano uvećane i do 300% u odnosu na 2013. godinu, ne mogu biti uvećane za više od 10% (iako su ove obaveze morale biti smanjene za najmanje 30% zato što advokati nisu radili trećinu 2014. godine, a naprdnjaci im oteše dobar deo posla koji „poveriše“ naprdnjačkoj notarskoj mafiji).

Budžet, građani i privreda Srbije su opljačkani od strane Vučićeve notarska mafije (do 100 fizičkih lica, političara i notaroša) u periodu od 01.09.2014. do 26.01.2015. godine za oko 3 milijarde dinara. Oko polovine opljačkanog je oteto budžetu. Oteto onim osnovnim sudovima (32) u opštinama kojima naprdnjaci podariše svoje notaroše – svojevrsne naprdnjačke blagajnike koje je imenovao naprdnjački ministar na predlog naprdnjačke komisije iz redova naprdnjaka ili njima bliskih lica (aparatčika, rođaka, prijatelja i sl.). Naprdnjaci su na taj način organizovali visoku korupciju u Srbiji i za četiri i po meseca opljačkali preko 200.000 € po članu ove organizovane kriminalne grupe.

Pljačka budžeta, građana i privrede Srbije se nastavlja. U nešto smanjenom obimu naprdnjačka notarska mafija puni svoje džepove. Premijer Vučić koji se ne „skida“ sa ekrana svih televizija do danas NIJEDNU reč nije progovorio o notarima, a kamoli o notarskoj naprdnjačkoj mafiji. Pa ni o notarskim zaradama u Beogradu i do 80000 € mesečno, ili po notaru u Beogradu prosečno 55000€ mesečno! Zašto? Ima on za to svoje razloge. Podsetimo se zato još nekih činjenica.

Advokatura je zatražila smenu ministra Selakovića 13.09.2014. godine u vreme kada se nije znalo ili nije želelo da veruje da je u pitanju državni udar Vučićeve izvršne vlasti na advokaturu kao deo pravosuđa koji je ostao slobodan (enormnim povećanjem dažbina SAMO za advokate i otimanjem dobrog dela poslova iz korpusa pravne pomoći). Naravno da Selaković mora biti smenjen i to će se desiti, pre ili kasnije. On je bio samo izvođač radova u organizovanju naprdnjačke notarske mafije sa ciljem da se „po zakonu“ pljačka i budžet i cela Srbija za oko 7 mlrd RSD godišnje. Mislim da je na čelu ovog projekta premijer Vučić zato što Selaković nije sposoban za ovakve mafijaške kombinacije u kojoj su fantomke zamenili naprdnjački „zakoni“ kao alati za pljačku, koje bojler Tiki-250 usvaja na mig premijera, po hitnom postupku, i nedeljom, a često i noću. Još od 31.8.2014. (nedelja) meni je jasno da je Vučić kreator opšteg haosa u društvu. Njemu nije bitno da li pravosuđe funkcioniše, vladavinu prava nikad ne pominje, jedino je bitno da pljačka notarske mafije traje što duže. Ipak, siguran sam da nije računao da će pljačka biti otkrivena. Zato se sve do danas kriju podaci o prihodima notara – podaci o razmerama pljačke!

Premijer jednom reče da se „nije upuštao“ u probleme pravosuđa (nije stigao od silnih obaveza samopromovisanja). Reče da će Selaković „brzo rešiti“ problem sa advokaturom. I bilo je baš brzo. Četiri i po meseca pravosuđe stoji zato da naprdnjačka notarska mafija opljačka što više! ČINJENICE O NOTARSKOJ MAFIJI KOJE DANAS ZNA CELA SRBIJA još bolje zna premijer koji stoji iza pljačke budžeta, ali ne samo budžeta.

Na zaključak da je notarska mafija bila izuzetno alava navodi činjenica da je ministar pravde Selaković letos bio jako vredan u želji da se #vucicevnotarluk (94 pojedinca bliska najjačoj stranci na vlasti) što pre „pusti u pogon“ radi pljačke budžeta, građana, privrede i advokata (što je i učinjeno počev od 1.9.2014) pri čemu je postupljeno protivno odredbama Ustava (član 67 i 84), Zakona o advokaturi i brojnih drugih zakona. Mafija je prekršila čak i Zakon o javnom beležnišvu – „alat“ upotrebljen za pljačku budžeta i cele Srbije. I to višestruko.

Ovo bezakonje je posledica želje mafije da se što pre domogne oko 3.5 mlrd RSD godišnje na teret prihoda osnovnih sudova na ime sudske takse za overu koje su bile prihod budžeta do 31.08.2014. i još oko 3.5 mlrd RSD godišnje (procena) u vrednosti poslova koje su do 31.08.2014. mogli obavljati građani i pravna lica (sami ili uz pravnu pomoć advokata).

Notaroši su imali obavezu (protivno poreskim zakonima) da na ogromne svoje prihode naplaćuju od korisnika usluga PDV po stopi od 20%, tako da je iznos od 7 mlrd RSD godišnje (bez PDV) trebao da bude, po odbitku troškova, bruto zarada notaroša. To je oko 60 miliona EVRA godišnje (sa uključenim troškovima) na 92 notaroša (1 odstupio iz mafije, 1 umro).

Ta glad za novcem je bila tako velika da je ministar pravde osnovao Komoru JB protivno članu 179 stav 1 ZoJB. I ne samo to, ministar se nije postarao da se manjak u budžetu koji je posledica oduzumanja sudovima poslova overe i poveravanje notarošima – nadoknadi donošenjem Zakona o javnobeležničkim taksama i Tarife o javnobeležničkim taksama!

To i takvo osnivanje komore i navedeni propusti govore nam da ugled i moral tih ministrovih miljenika, pravnih stručnjaka koji pristaju na bezakonje samo radi pljačke, kao i kod ministra – nisu na naročitoj visini (naprotiv, pravno „dno dna“).

Naime, odredbom člana 134 stav 5 ZoJB bilo je i danas je propisano da je javni beležnik ovlašćen da na osnovu zakona, nezavisno od nagrade i naknade troškova, naplati TAKSU ZA OBAVLJENU USLUGU koja predstavlja javni prihod, a ČIJA JE VISINA JE ODREĐENA ZAKONOM. Odredbom člana 141 istog zakona propisano je da javni beležnik nije dužan da izda javnobeležničku ispravu ako stranka nije uredno platila TAKSU, naknadu i nagradu u skladu sa Javnobeležničkom tarifom, za radnje koje je preduzeo.

Zakon o javnobeležničkim TAKSAMA (ogromne NAGRADE su bile prioritet) do danas nije donet i država je neznanjem ili namerom ministra pravde oštećena za ogroman novac jer se ova taksa ne naplaćuje od 1.9.2014. do danas!

Nakon protesta advokata i ukazivanja na pljačku budžeta mafija odlučuje da u budžet vrati deo otetih prihoda budžetu (ali ne i prihoda notara po osnovu otetih pravnih poslova građanima, privredi i advokatima).

A kako to mafija čini? Umesto da SMANJI pljačkašku Tarifu o JB NAGRADAMA i donese Zakon o JB TAKSAMA (koji bi propisao i oslobođenje od plaćanja JBT) i donese Tarifu o JB TAKSAMA (kao sastavni deo ZoJBT) u saradnji sa ministarstvom finansija koje je jedino i nadležno za javne prihode, mafija preko ministra pravde predlaže i vlada i skupština početkom novembra 2014. vrše izmene ZoJB tako što se u članu 134 iza stava 5 dodaju stavovi 6 i 7 koji glase:

„(6) Javni beležnik je dužan da iznos od 30% od naplaćene nagrade bez PDV-a, uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda, u roku od 15 dana od dana naplate.
(7) Iznos iz stava 6. ovog člana raspodeljuje se za tekuće rashode sudova i poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima, kao i druge rashode i investicije za sudove, u skladu sa zakonom.“

Mafija uhvaćena sa rukama do lakata u „notarskom medu“, sa obrazloženjem da izmenama ZoJB „izlazi u susret advokatima“, ne odustajući od pljačke istu smanjuje za 30%, tako što umesto JAVNOBELEŽNIČKE TAKSE (nema zakona, nema tarife, nema broja računa), uvodi OBAVEZU uplate dela opljačkanog u budžet (dela nagrade) bez osnova u Ustavu i poreskim zakonima! Mafija je to učinila tek nakon što je 3 miliona evra završilo u džepu notaroša – tajkuna koje bogati mafija u sastavu izvršne vlasti!

Da je u pitanju visoka korupcija i projekat SNS za pljačku budžeta i cele Srbije otimanjem dela poslovne sposobnosti građanima, privredi i lokalnim samoupravama, a najviše advokaturi kao ustavnoj kategoriji, a radi bogaćenja povlašćene grupe ljudi bliske ministru pravde i Vučićevom SNS-u pokazuju brojne druge tvrdoglave ČINJENICE.

Na području 32 osnovna suda imamo danas 92 notara. To su sudovi koji se najviše pljačkaju jer su među njima svi najveći osnovni sudovi. Na području 35 osnovnih sudova nisu imenovani notari, pa ih privremeno zamenjuju SUDIJE koje obavljaju NOTARSKI posao za platu manju od 50 do 200 puta od notarske zarade.

Ako SUDIJE mogu da budu NOTARI bez ispita na području 35 od 67 osnovnih sudova, zar nije bilo ekonomičnije NOTARIJAT poveriti ADVOKATIMA (kvalifikovani kao i sudije) ISTOVREMENO za celu teritoriju Srbije i to najmanje 500-600 advokata-notara, da vrše OVERU potpisa, rukopisa i prepisa za samo 5€ po potpisu, rukopisu ili prepisu i uz plaćanje javnobeležničke takse u sličnom manjem iznosu?

To bi bilo korisno za državu i građane (deset puta više mesta za overu). Tako nije učinjeno jer se vlast odlučila na pljačku budžeta tešku oko 3.5 mlrd RSD godišnje i još toliko u vrednosti otetih poslova GRAĐANIMA i PRAVNIM licima, pa i advokatima.

Tih oko 7 mlrd RSD godišnje namenjeno je PRVOJ LIGI notara poznatoj kao #vucicevnotarluk, ostali notari će se imenovati tek kada se prva liga obogati (po tri stotine hiljada evra prosečno godišnje), tako da će se isti godišnji kolač od oko 7 mlrd RSD kasnije deliti na veći broj notara.

Radi se o visokoj korupciji koju su organizovali ministarstvo pravde i pojedinci iz SNS (aparatčici, sudije, advokati i dr). Imamo na delu pljačku Srbije od strane NOTARSKE mafije, hteli mi to da priznamo ili ne.

Zato je ona izjava premijera data u #upitniku da se „nije upuštao“ u probleme pravosuđa samo naivan pokušaj da se od pljačke (koja izlazi na videlo sve više) distancira. Uveren sam da je podržao taj zločinački poduhvat. Više je nego jasno da ga i dalje podržava (mafija je već opljačkala preko 20 miliona €). Zato sam i izneo predlog na blogu protestadvokata.org da se protiv premijera i ostalih članova notarske mafije od strane AKS podnese krivična prijava i o njenoj sadržini upozna domaća i evropska javnost. Smatram da sa ovim neoborivim ČINJENICAMA i dalje treba upoznavati javnost u svim prilikama koje advokati dobiju, koje su uticajem upravo naprdnjačke notarske mafije na medije jako ograničene.

Nikola Kosanović, adv.
08.02.2015.

Notarska mafija – leto 2014.

Na zaključak da je notarska mafija bila izuzetno alava navodi činjenica da je ministar pravde Selaković letos bio jako vredan u želji da se #vucicevnotarluk (94 pojedinca bliska najjačoj stranci na vlasti) što pre „pusti u pogon“ radi pljačke budžeta, građana, privrede i advokata (što je i učinjeno počev od 1.9.2014) pri čemu su prekršeni, pored Ustava (član 67 i 84) brojni zakoni, čak i Zakon o javnom beležnišvu. I to višestruko.

Ovo bezakonje je posledica želje naprednjačko-notarske mafije da se što pre domogne oko 3.6 mlrd RSD godišnje, na teret prihoda osnovnih sudova na ime sudske takse za overu, koje su bile prihod budžeta do 31.08.2014. i još oko 3.5 mlrd RSD godišnje (procena) u vrednosti poslova koje su do 31.08.2014. mogli obavljati građani i pravna lica (sami ili uz pravnu pomoć advokata).

Naime, odredbom člana 134 stav 5 ZoJB bilo je i danas je propisano da je javni beležnik ovlašćen da na osnovu zakona, nezavisno od nagrade i naknade troškova, naplati TAKSU ZA OBAVLJENU USLUGU koja predstavlja javni prihod, a ČIJA JE VISINA ODREĐENA ZAKONOM. Odredbom člana 141 istog zakona propisano je da javni beležnik nije dužan da izda javnobeležničku ispravu ako stranka nije uredno platila TAKSU, naknadu i nagradu u skladu sa Javnobeležničkom tarifom, za radnje koje je preduzeo.

Treba i ovo znati i sa ovim ČINJENICAMA upoznavati javnost, u skladu sa ograničenim mogućnostima koje imamo.

Nikola Kosanović, adv.
13.11.2014.

Reafirmacija notarstva u Srbiji – prva veća naprednjačka krađa

Реформа није преусмеравање милијарди буџетских прихода основних судова (за сада 32) у приватне џепове ЈБ. Реформа није ни кршење члана 67. Устава и др. закона. Јавни бележници требају Србији – да врше УСЛУГЕ грађанина које им се по закону могу поверити, али то НИЈЕ ни правна помоћ, нити то може бити ДЕЛИЋ судске НЕЗАВИСНЕ власти. Све док се Устав не измени или донесе нови (зато што за важећи, чини се, нико осим адвокатуре и не мари).
У условима постојања „рупе“ у буџету и најављене намере неуставног смањења стечених права најсиромашнијих грађана није се смело прећи на примену ЗоЈБ на начин на који је то учињено. Од 01.09.2014. је закон у примени и као његове друштвено-штетне последице имамо: губитак значајних фискалних прихода, који се преливају у приватне џепове, успоравање и блокаду правног промета, ограничавање аутономије воље и права грађана. И протест адвоката и нечувено понижавање адвокатске професије од стране неких представника извршне власти од којих се то најмање могло очекивати – из министарства правде!
Зашто је, дакле, код таквог стања ствари познатог мени па и министру правде, он лично основао Комору ЈБ противно члану 179. став 1. Закона о ЈБ, након што је кроз „проточни бојлер“ фебруара 2013. „прогурао“ чл. 2. Закона о измени Закона о ЈБ? Зато да се милијарде динара из буџета које су остваривали (по основу судске таксе за овере) најслабије плаћени службеници суда са средњом стручном спремом усмере у џепове фаворизоване приватно-јавне бранше блиске СНС-у, бранше која ће, можда, странку финансирати.
Тврдоглава је чињеница да су основни судови „растерећени“ од милијарди динара прихода од којих њима по Закону о судским таксама припада 40% за материјалне трошкове и још 20% за побољшање материјалног положаја запослених.
Истовремено је немогуће и претпоставити да нико у министарству правде није знао да је чланом 67. Устава прописано да правну помоћ пружају адвокатура, као самостална и независна служба, и службе правне помоћи које се оснивају у јединицама локалне самоуправе, у складу са законом. И да Устав јавне бележнике НЕ ПОЗНАЈЕ!
Намеће се закључак да су сва описана недела министра правде учињена намерно ради фаворизовања једне групе блиске СНС, да је у именовању ЈБ било непотизма, корупције и безакоња. Учесници конкурса до данас (колико знам) нису добили законом прописани акт зато што га министар није написао (или није знао написати).
Апсолутно сам уверен (због примера из моје средине) да министар није водио рачуна о УГЛЕДУ кандидата у средини у којој живи и ради, што треба да је најбитнији критеријум, а не измишљени „општи утисак“ по којем су СНС-у блиски високо бодовани од министарске комисије.
У сваком случају срамно је стартовала реафирмација нотарства у Србији.
24.09.2014.

Никола Косановић

Vučić-Đurđevićev notarluk

Jesen, 2014.

GRAĐANI NISU SASVIM „ČITAVI“

Ne znam da li je ovo ružan san ili još ružnija java. Na jednoj od 89 televizija na kojima se redovno pojavljuje, ne tako davno, premijer dade izjavu:

nikolakosanovic

REFORMA ILI JOŠ JEDAN VID PLJAČKE?

Vučić-Đurđevićev notarluk

Kako sam postao sudija

Razvoj visoke korupcije u Srbiji i notarijat

Notarska mafija – leto 2014.

Reafirmacija notarstva u Srbiji – prva veća naprednjačka krađa

Vučić-Đurđevićev notarluk

Изборник