REFORMA ILI JOŠ JEDAN VID PLJAČKE?

Da li je u pitanju slučajnost ili planirana naprdnjačka pljačka putem Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. ocenite sami na primeru najjednostavnijeg izvršnog postupka, izvršenja na osnovu izvršne isprave plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika na računu kod banke i prenosom na račun izvršnog poverioca.

Pretpostavimo da novčano potraživanje za naplatu iznosi 142,500.00 dinara.

Po ranijem zakonu sud je DONOSIO rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave (stavio odgovarajući štambilj na primerke predloga za izvršenje koje je sudu podneo advokat (najčešće) u 4 primerka) i SPROVODIO putem NBS – Prinudne naplate u Kragujevcu. Za sudsku kontrolu, 4 otiska štambilja i 3 preporučene pošiljke za dostavljanje izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i Prinudnoj naplati u Kragujevcu, SUD je naplatio sudsku taksu u iznosu od 12,630.00 dinara (8.86% od glavnice kao taksene osnovice). Propisana nagrada advokatu za pribavljanje potvrde izvršnosti, sastavljanje predloga za izvršenje i materijalne i poštanske troškove iznosi 7,200.00 dinara. Od izvršnog dužnika su se, pored napred navedene glavnice, naplaćivali i troškovi izvršnog postupka u iznosu od UKUPNO 19,830.00 dinara (13.91% od glavnice). Istog dana kada NBS PN u Kragujevcu primi rešenje suda izvršenje je bilo i sprovedeno.

Po pomenutom novom zakonu sud takođe DONOSI rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave. Za svoj „rad“ sud naplaćuje samo TREĆINU propisane sudske takse od one koju je naplaćivao po ranijem zakonu. Ona danas iznosi 4,210.00 dinara. Sud naplaćuje umanjenu sudsku taksu zato što on po novom zakonu ne sprovodi izvršenje koje se sastojalo u napred opisanom DOSTAVLJANJU rešenja o izvršenju Prinudnoj naplati u Kragujevcu koja je FAKTIČKI sprovodila izvršenje, kao što ga i danas ona sprovodi. Efekat ovog zakona je SMANJENJE budžetskih prihoda za 8,420.00 dinara. Ušteda je MINIMALNA, u tome što sud ne vrši dostavljanje na 3 adrese – već na jednu: javnom izvršitelju koji će „sprovesti“ izvršenje. Dakle, oštećen je budžet za 8,420.00 dinara, dok je sud (budžet) uštedeo 118 dinara (2 pisma manje).

Međutim, negativni efekti novog zakona nisu samo u tome da država gubi ogroman novac, već se izvršni postupak znatno usporava i izvršni dužnik neprimereno i nepotrebno finansijski opterećuje.

Umesto da danom dostavljanja rešenja izvršenje bude i sprovedeno, po novom zakonu javni izvršitelj zavodi kod sebe od suda primljen izvršni predmet. Posle zavođenja predmeta sastavlja šablonski zaključak kojim nalaže izvršnom poveriocu da mu plati PREDUJAM troškova izvršnog postupka u određenom roku i u pozamašnom iznosu (najmanje dvostruko većem od propisane advokatske nagrade i tri puta većem od već naplaćene sudske takse), pod pretnjom obustave izvršenja ako plaćanje predujma blagovremeno ne usledi. I, umesto da je izvršenje već sprovedeno tek tada počinje maltretiranje izvršnog poverioca i „čerupanje“ izvršnog dužnika nepotrebnim izdacima. Izvršni poverilac MORA da ima novca ukoliko želi da naplati svoje potraživanje. Uz svoj zaključak o predujmu javni izvršitelj kao priloge izvršnom poveriocu dostavlja sudsko rešenje i upozorenje za plaćanje sudske takse. Izvršni poverilac javnom izvršitelju dostavlja dokaz da je predujam u iznosu od 13,320.00 dinara platio (prihod javnog izvršitelja je više od 3 puta veći od prihoda suda). Tek tada javni izvršitelj dostavlja sudsko rešenje Prinudnoj naplati u Kragujevcu. Prinudna naplata u Kragujevcu za 15-tak dana ili duže (ranije je to činila istog dana) sprovede sudsko rešenje, izvršni poverilac se namiruje za glavnicu (ako ima sreće da račun izvršnog dužnika nije blokiran) i za troškove izvršnog postupka nastale samo pred sudom, u slučaju napred navedene glavnice u iznosu od 11,420.00 dinara troškova (4,210.00 dinara plaćene sudske takse i 7,200.00 dinara za advokatsku pravnu pomoć).

Izvršni poverilac još nije u celosti namiren. Ostao je nenaplaćen PREDUJAM u iznosu od 13,320.00 dinara. Umesto da je i za taj izdatak izvršnog poverioca izvršitelj „sproveo“ izvršenje on donosi zaključak kojim OPET obavezuje izvršnog poverioca da javnom izvršitelju plati naknadu za USPEŠNOST „sprovođenja“ izvršenja (koje je faktički sprovela NBS PN u Kragujevcu) u propisanom iznosu od 10,705.96 dinara. Kada i ako izvršni poverilac plati i naknadu za USPEŠNOST ima šanse da naplati i izdatak za PREDUJAM, odnosno 24,025.96 dinara samo ako se ispune dva uslova: a) da podnese poseban zahtev javnom izvršitelju za naknadu troškova izvršnog postupka (za šta mu treba advokatska pravna pomoć), i b) da izvršni dužnik ima još uvek novca na računu na kojem je već plenidba sprovedena. Javni izvršitelj tada odlučuje o podnetom zahtevu, donosi rešenje o troškovima, obavezuje izvršnog dužnika da ih naknadi izvršnom poveriocu u roku od 8 dana uz pretnju prinudnog izvršenja. Ukoliko izvršni dužnik nije „ispraznio“ svoj račun izvršni poverilac ima šanse da vrati ono što je javnom izvršitelju platio ime predujma i uspešnosti, što je ukupno 16.86% od glavnice. Jedino što je ovde sigurno je da će javni izvršitelj za dostavljanje zaraditi 24,025.96 dinara (za sastav dva šablona kojima zahteva da se njemu izvrše dva zasebna plaćanja), a nije sigurno da će izvršni poverilac naplatiti ono što je platio javnom izvršitelju. Po novom zakonu troškovi izvršnog postupka na istu glavnicu od 142,500.00 dinara iznose: 11,210.00 dinara odmerenih rešenjem suda i 30,025.96 dinara odmerenih aktima javnog izvršitelja, ukupno 41,235.96 dinara! To je 28.9% od glavnice, dok su po ranijem zakonu troškovi izvršenja iznosili 13.91% na istu glavnicu u iznosu od 142,500.00 dinara.

Na ovim primerima obračuna troškova izvršenja po ranijem i novom ZIO može se osnovano zaključiti:

– da je po novom zakonu opterećenje izvršnog dužnika više nego DVOSTRUKO veće;
– da je izvršenje pomenutim sredstvom znatno usporeno;
– da je prihod budžeta smanjen TRI puta;
– da su sud (budžet) i advokat učestvovali u troškovima u iznosu od ukupno 17,410.00 dinara;
– da je javni izvršitelj ostvario prihod od 24,025.96 dinara;
– da je prihod javnog izvršitelja (za najednostavnije poslove dostavljanja pisama i sastav 3 šablona od kojih dva služe da sebi ostvari prihod) za 50% veći od prihoda koji zbirno ostvare sud (budžet) i advokat kao pružalac pravne pomoći, i
– da sud (budžet) i izvršni dužnici finansiraju javne izvršitelje.

Na kraju pitam: da li su nadležni iz izvršne i zakonodavne vlasti normalni?

Adv. Nikola Kosanović
16.09.2017.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s